S druge strane u javnosti u Srbiji imamo jednu čudnu atmosferu gde neke opozicione stranke, pojedini analitičari, čak i oni koji su poznati kao kritički nastrojeni prema Vladi, razni posmatrači koji neprekidno pišu, pa i neki članovi Vlade vrše pritisak na Ministarstvo spoljnih poslova i njenog ministra Vuka Jeremića da predloženu rezoluciju prilagodi zahtevima EU. Tako je stvorena jedna atmosfera da takozvana demokratska javnost vrši pritisak na Vladu da ona omekša svoj stav, a Vlada se brani sa svojim čvrstim stavom u vezi sa sudbinom Kosova i Metohije. To je nešto što ja više pripisujem nekoj opštoj simulaciji nego stvarnim događajima. Imajući u vidu taj pritisak izgleda kao da će Vlada popustiti, jer se mi nalazimo u nekoj demokratskoj državi. Mi vrlo dobro znamo u kakvoj državi živimo i da ona nije ni demokratska niti je javnost demokratski nastrojena, jer je u velikoj meri izmanipulisana. Stvara se atmosfera u kojoj bi Vlada Srbije pod pritiskom mogla da popusti i prilagodi tekst rezolucije zahtevima Brisela.
() E, to je taj pritisak i atmosfera koja je stvorena da bi Vlada ostala u svom čvrstom stavu koji nikada nije sprovodila i da bi imala prostor da napravi kompromis. U ovom slučaju da prihvati poraz. Ali da za prihvatanje tog poraza ne budu oni odgovorni nego cela srpska javnost i cela Srbija, jer je promena izvršena pod velikim pritiskom i opozicije i nezavisnih mislilaca i analitičara i članova Vlade. Oni se svi pitaju zašto je rezolucija pisana bez konsultacija sa EU. Pazite, sa EU, koja je priznala Kosovo.